Опет три сужња 0001    Вино пију до три побратима 0002    У тамници паше скадарскога, 0003    Свије ћу ти по имену казат’ — 0004    Једно ми је Филип од Пипера, 0005    Друго Васо од Васојевића, 0006    А треће је Булановић Вуче. 0007    Али вели Филип од Пипера: 0008    „Да знате ли, оба побратима, 0009    Шјутра ћемо сва три погинути — 0010    Што је коме жао оставити 0011    На свијету иза своје главе?” 0012    Опет вели Филип од Пипера: 0013    „А, Бога ми, оба побратима, 0014    Ја не жалим, браћо, погинути, 0015    Већ ја јадан жалим оставити — 0016    Ја сам скоро дворе оградио, 0017    Нијесам се двора нашетао; 0018    Скоро сам се, браћо, оженио, 0019    Нијесам се љуби наљубио; 0020    Ођело сам скоро покројио, 0021    Нијесам се пуста наносио; 0022    А оружје скоро саковао, 0023    Нијесам се њега надичио — 0024    То ја, браћо, жалим оставити, 0025    А не жалим шјутра погинути!” 0026    Вели Васо од Васојевића: 0027    „А, Бога ми, оба побратима, 0028    Кад питате, право ћу ви казат’, 0029    Ја не жалим шјутра погинути, 0030    Већ ја жалим јадан оставити 0031    Старца баба и старицу мајку — 0032    Ја не имам брата ни рођака 0033    Нити имам љуби ни сестрице, 0034    Нијесам се јоште ни вјерио, 0035    А некмоли јоште оженио — 0036    Нико старост саранити нема, 0037    То ја, браћо, жалим оставити, 0038    А не жалим сутра погинути!” 0039    Трећи вели Булановић Вуче: 0040    „О, Бога ми, оба побратима, 0041    Кад питате, право ћу ви казат’, 0042    Ја не жалим сутра погинути 0043    Ни на свијет ништа оставити, 0044    Веће браћу од горе ајдуке — 0045    Ја не имам куће ни баштине, 0046    Нити имам ни оца ни мајке, 0047    Нити имам брата ни рођака, 0048    Нити имам љубе ни сестрице; 0049    Старац ми је бабо погинуо, 0050    А старица преминула мајка, 0051    Н’јесам брата имао ниједнога, 0052    Нијесам се јоште ни вјерио, 0053    Ни за мене цуре испросио — 0054    Кућа ми је камена пећина, 0055    А баштина гора Романија, 0056    Мач и пушка и отац и мајка, 0057    Имам браћу од горе ајдуке, 0058    Ајдуке ћу сутра зажалити; 0059    Иза главе браћу оставити!” 0060    Када шутра био дан свануо, 0061    Кад ево ти три џелата млада, 0062    Они иду тамници на врата, 0063    Они иду а из грла вичу: 0064    „Ко је ође Филип од Пипера, 0065    Нека иде тамници на врата, 0066    За њега су откупови дошли 0067    Од његова двора бијелога!” 0068    А кад чуо Филип од Пипера, 0069    Е он иде тамници на врата; 0070    Кад виђе три џелата млада, 0071    Ма се свему јаду овизао, 0072    Нема куђе јадан узмицати, 0073    Џелат ману, осјече му главу. 0074    Опет вичу три џелата млада: 0075    „Ко је Васо од Васојевића, 0076    Нека иде тамници на врата, 0077    За њега су откупови дошли 0078    А од баба и старице мајке!” 0079    А кад чуо Васо од Васојевића, 0080    И он иде тамници на врата; 0081    Када виђе три џелата млада, 0082    Па се свему јаду овизао, 0083    Џелат ману, па му осјече главу. 0084    Јопет вичу три џелата млада: 0085    „Ко је ође Булановић Вуче, 0086    Нека иде тамници на врата, 0087    И за њег’ су откупови дошли 0088    Од оније од горе ајдука!” 0089    А кад чуо Булановић Вуче, 0090    Ево иде тамници на врата 0091    Везаније рука наопако. 0092    Кад сагледа три џелата млада, 0093    Све мислио, а на једну смислио 0094    Ђе су њему руке савезате — 0095    За њима је јуриш учинио, 0096    Сву тројицу ногом ударио, 0097    Црном и је земњом саставио, 0098    Онда бежи преко Скадра града, 0099    Преко Скадра, града бијелога. 0100    Каде на мост од Бојане дође, 0101    Ту наоди пашу скадарскога, 0102    И пашу је ногом ударио, 0103    У ладну га воду утопио, 0104    Однесе га вода на валове. 0105    Онда бежи у гори зеленој; 0106    Кад се Вуче горе доватио, 0107    Онда виче иза свега гласа: 0108    „Ђе сте, браћо, од горе ајдуци, 0109    Јадну Вуку опростите руке!” 0110    Зачуше га од горе ајдуци, 0111    Па му Вуку брзо допануше, 0112    Те бијеле руке опростише, 0113    Све им каза што је и како је. 0114    У поноћи у Скадру долазише 0115    И бијела Скадра запалише. 0116    Ево своје друштво осветише. 0117    То је било када се чинило, 0118    Који пише здраво и весело!